Bez obzira na očigledne inflatorne pritiske koji su prisutni već nekoliko kvartala za redom, centralne banke na glavnim finansijskim tržištima ne planiraju podizanje referentnih kamatnih stopa. Iako dolazi do određenog zatezanja u monetarnoj politici još uvek se inflacija ne percipira kao dugoročan problem. Zakasneli oporavak na strani ponude nakon prošlogodišnjeg udara Covid pandemije se percipira kao osnovni uzrok neravnoteže. Evidentan povratak tražnje na nivo pre krize se desio relativno brzo što lanci snabdevanja na strani ponude nisu uspeli da isprate. Očekivanje centralnih banaka je da će se globalna ponuda i tražnja balansirati sredinom sledeće godine što će prirodno dovesti do stabilizacije cena i vratiti inflaciju u očekivane okvire.
 
Ova politika omogućava nastavak finansiranja privrede po niskim kamatnim stopama u cilju bržeg ekonomskog oporavka. Narodna banka Srbije je zauzela isti stav i, bez obzira na inflaciju koja je u septembru dostigla nivo od 5.7%, ne planira povećanje referentne stope.